Učenje stranih jezika: govor i strah od grešaka

Kao neko ko ima iskustva sa učenjem stranih jezika, ko na master studijama proučava podučavanje srpskog jezika kao stranog i ima iskustva u radu sa učenicima, imala sam prilike da se susretnem sa mnogim izazovima prilikom učenja, kao i da se upoznam sa teškoćama kroz koje prolaze moji učenici. U prvom tekstu na ovu temu bacam se na čuveni kamen spoticanja pri učenju stranih jezika - usmeni govor. Sasvim je prirodno da razvijanje ove veštine nije lako. Naime, za razliku od čitanja i slušanja, kada je dovoljno da prepoznamo ono što smo naučili i razumemo jezik, prilikom govora (i pisanja, no o tome drugom prilikom) mi aktivno koristimo svoja znanja i stvaramo iskaze na određenom jeziku, što je znatno složeniji proces. Zato ni ne čudi da su govor i pisanje najmanje za trećinu slabije razvijeni od čitanja i slušanja i da je potrebno uložiti veliki trud kako ne biste došli u situaciju znam ja (npr.) španski, sve razumem, samo ne umem da govorim.

Da li sve razumem, samo ne umem da govorim zaista može označavati znanje nekog jezika? Dakako, ako razumete neki jezik, to je bolje nego ništa i dobra je osnova za dalje napredovanje, ali bez sve četiri jezičke veštine, govora, pisanja, slušanja i čitanja, nema govora o istinskom znanju stranog jezika.

Glavni i neizostavni način da unapredite govor jeste - vežbanje, i to od samog početka učenja stranog jezika, i od tada je potrebno je vežbati kontinuirano, jer ova veština najbrže zarđa kada se ne neguje i zapostavi. Već od prvog časa moguće je sklopiti nekoliko jednostavnih rečenica i već tada treba početi sa kombinovanjem elemenata i stvaranjem prostih iskaza, koji će vremenom postati složeniji, stilski uobličeniji i lepši. Nikada nije previše rano za uvežbavanje veštine govora.

Ipak, tom prilikom će gotovo sigurno doći do onoga što je mnogima veliki problem i zbog čega zaziru od uvežbavanja govora - pravljenje grešaka. Pretpostavljam da je odnos prema greškama pri učenju stranog jezika ništa više do odraz odnosa koji pojedinac ima prema greškama u životu.

Na pamet mi padaju dva uzroka za zaziranje od grešaka, a ako se setite još nekog, pišite u komentarima, pa da zajedno pokušamo da to rešimo. Prvi je osećaj čoveka da je manje vredan kao osoba kad nešto pogreši, jer on svoj postupak poistovećuje sa sobom. Istina je da, kad grešite, niste loš čovek, već ste samo to - čovek. Uostalom, grešićete u svakom slučaju, neće vam težnja savršenstvu pročistiti život od njih, pa je zato dobro to prihvatiti, jer bez pravljenja grešaka nema učenja.

Kao drugi problem uočavam strah od podsmeha i neodobravanja sredine. Jeste, teško je kad ljudi na nas tako reaguju. U vezi s time imam dobru vest: još se nisam susrela sa izvornim govornikom ili strancem koji bi ismejao ili izrazio negodovanje na račun mog nivoa vladanja nekim stranim jezikom. Naprotiv, ljudi su ljubazni, prijatni, drago im je što učiš njihov jezik i govore ti da super pričaš, čak i ako si na početnom nivou, što može delovati veoma ohrabrujuće. Ovo je posebno izraženo kad ljudi uče srpski, jer bukvalno bilo šta da znaju da kažu, ljudi u Srbiji će biti oduševljeni što se neko trudi da uči njihov jezik. Koji god da je vaš nivo znanja, vi ste uložili rad i trud u sticanje tog znanja i zbog toga treba da budete nepokolebljivo ponosni na sebe.

Gledajte na učionicu ne kao na mesto na kome učite strani jezik, već kao početnu tačku za tu avanturu, i tražite svaku priliku da govorite na jeziku koji učite.
Kako vi vežbate da govorite na stranom jeziku?

prepared by: Jovana Deljanin , Serbian teacher, member of our team

Популарни постови са овог блога

Four simple and fun hacks for improving your Serbian in Belgrade

The benefits of Cambridge English: Young Learners for young learners

CAE WRITING TIPS