Da li je uticaj engleskog jezika na srpski neizbežan ili možda samo potreban da bi ispratio duh vremena? Ako je samo potreban, koja mera je onda ona prava?

Koliko se engleski jezik odomaćio u našoj svakodnevnoj komunikaciji možemo da vidimo na jednostavnom primeru. Pomislite samo na sve ono radite svakog dana, zatim na nešto od sadržaja koji pogledate na televiziji ili internetu i videćete da je sve oko nas puno novih reči na engleskom jeziku, a posebno onih na –ing. U jednom smislu ovakve promene i uticaji drugih jezika na srpski jezik su neminovne i podležu duhu vremena, ali pitanje je dokle te promene mogu da sežu u jednom jeziku da bi on ipak zadržao svoju individualnost i autentičnost. Zato je neki broj reči na engleskom jeziku koje upotrebljavamo ili čujemo oko sebe suštinski nepotrebno koristiti u izrazima stranog porekla jer postoje ekvivalenti i iste te reči i izrazi u srpskom jeziku.

Tipična situacija ovog tipa je upotreba oblika gerunda iz engleskog jezika koji završava na nama dobro poznato –ing. Neke od reči na -ing koje koristimo zaista svakodnevno toliko su odomaćene u srpskom da nam je teško da se setimo kako bismo ih rekli na našem jeziku. Reči na –ing su ušle u sve teme i domene, od komunikacije, televizije i interneta: marketing, konsalting, advertajzing, merčendajzing… I ne samo to, već naravno imamo i osobe tj.zanimanja čija su imena proistekla iz ovih naziva pa tako nam izlog u radnji aranžira vižual merčendajzer, savetuje nas stručni konsultant a kampanje osmišljava advertajzing stručnjak. U poslovnom okruženju pak dešava nam se da imamo: brifing, brejnstorming i slično.

Kada je reč o našem slobodnom vremenu, sportu, rekreaciji i aktivnostima tog tipa, spisak je takođe podugačak: trening, rafting, šoping, džoging, bajking, bodibilding, bouling, klabing itd…

A pošto živimo u eri svopšte opsednutosti spoljašnjim izgledom, mladosti i lepotom i ovo polje obuiluje navedenim rečima i izrazima: fejslifting, piling, pirsing… A zanimanja su mejk ap artist, tatu artist i slično.

Čak iako Vi sami ne koristite sve ove reči i izraze, ukoliko se malo zamislite, videćete koliko je reči oko vas na –ing i koliko se svakodnevno koriste. U skladu sa tim, malo podsećanje sa početka, pomislite nekada da li biste možda mogli da pronađete potpuno adekvatnu reč na srpskom jeziku da biste ostali verni jeziku na kom komuniciramo i za većinu nas maternjem.

Svet je lep upravo zato što je različit i negovanje razlika je zapravo negovanje individualnosti uz paralelno postojanje i dalji rast i razvoj svake od njih.